ШТА ЈЕ БЕСНИЛО?
Беснило је смртоносно, вирусно обољење од којег обољевају сви сисари, укључујући и људе. Вирус беснила напада централни нервни систем и једном када се симптоми испоље, оно је увек смртоносно.
ПОНОВНА ПОЈАВА У ПОСЛЕДЊИМ ГОДИНАМА
Претходних година, беснило се поново појавило у деловима Европе, брзо се ширећи и подсећајући нас да слобода од беснила не мора бити заувек.
КО МОЖЕ ДА ОБОЛИ?
Сви сисари, укључујући и људе, могу оболети од беснила.
У Европи, дивље животиње попут лисица су главни резервоар вируса.
Оне могу пренети беснило домаћим животињама, нарочито псима и мачкама, али и другим врстама.
Било која инфицирана животиња, дивља или домаћа, може пренети беснило на људе.
КОЈИ СУ КЛИНИЧКИ ЗНАЦИ ОВЕ БОЛЕСТИ?
КАКО МОЖЕТЕ ЗАШТИТИТИ СВОЈЕ ЖИВОТИЊЕ?
• Животињу која је неуморна, хиперактивна и преосетљива на светло, звук и воду.
• Животиње необичног понашања, балављење, отежано гутање, немир и дезоријентација.
• Уочљиве промене у лавежу и завијању.
• Угинулу животињу, или животињу страдалу у саобраћају.
• Дивље животиње које бесциљно лутају дању уз приметан недостатак страха или повећану агресивност према другим животињама и људима.
• Несвакидашњу агресивност код домаћих животиња.
• Животињу са проблемима у координацији покрета, парализом, у коматозном стању.
Србија, уз подршку Европске комисије, континуирано спроводи оралну вакцинацију лисица и других дивљих месоједа.
Ово је једини доказан начин елиминације беснила код дивљих животиња резервоара вируса.
Захваљујући оваквом приступу, већина европских земаља су успешно искорениле беснило, а овај приступ се показао изузетно ефикасним и у нашој земљи.
Најважнија превентива код домаћих животиња је вакцинација паса и мачака.
Посебна пажња мора бити посвећена псима који су у блиском контакту са природом, попут овчарских паса, ловачких паса, паса који живе на селу.
Пси луталице такође играју значајну улогу и преносу беснила. У Републици Србији, локалне самоуправе су одговорне за управљање популацијом паса луталица, што подразумева и обавезе вакцинације.